"APSORBUJ I VLADAJ" Evo kako bi Tramp mogao da osvoji Grenland i to bez muke: RUSI BI ODMAH POSLALI BOMBARDERE?!

Kako bi Donald Tramp mogao da zauzme Grenland i to bez prolivene kapi krvi? Džeremi Šapiro, istraživački direktor Evropskog saveta za spoljne odnose, izneo je fiktivan, potencijalni scenario kako bi to moglo da se odigra.

“Ono što sledi delo je spekulativne fikcije. Svaka sličnost sa stvarnim budućim događajima isključivo je slučajna. Ovaj scenario je moguć, ali nipošto neminovan. Izložen je u skromnoj nadi da će podstaći i informisati napore da se spreči katastrofalan ishod opisan u nastavku”, piše Šapiro u autorskom članku za “Forin afers”.

Prema scenariju, januar je 2028, a Amerikanci nisu “preuzeli” Grenland u nekom konkretnom smislu.

“Nije bilo invazije, nije bilo kupovine, čak ni plebiscita. Ali u senovitim hodnicima arktičke politike, Vašington je delovao promišljeno kako bi zbunio i nadigrao svoje protivnike. Amerikanizacija Grenlanda prevazišla je sirovu imperijalnu silu u ruskom stilu”, navodi Šapiro.

Dve godine nakon svrgavanja predsednika Venecuele Nikolasa Madura, spekuliše se o Trampovom primoravanju Danske da proda ostrvo i slanju trupa. Ali, Trampova administracija umesto toga razvija novi oblik imperijalizma 21. veka, u kojem se suverenitet nad teritorijom nameće manje silom, a više funkcijom - kroz investicije, ugovarače i pravne nejasnoće.

“U tom procesu, Trampov grenlandski gambit prepisao je pravila međunarodnog poretka i stvorio šablon koji su ubrzo sledili Peking, Moskva i drugi. Sada poznato kao ‘geo-osmoza’, ono što sledi jeste priča o tome kako se to dogodilo”, piše Šapiro.

"Apsorbuj i vladaj"

Trampova administracija je na Grenlandu brzo zaključila da je - umesto ponavljanja venecuelanskog modela, kupovine Grenlanda ili otvorene vojne akcije - “koja bi samo raspalila otpor i ograničila sposobnost SAD da uspostave suverenitet nad ostrvom” – bolje da ga kontrolišu iskorišćavanjem njegove zavisnosti od snabdevanja.

“U maju 2026. Trampova administracija objavljuje ‘stratešku razvojnu inicijativu’ za Grenland vrednu 10 milijardi dolara, navodno radi unapređenja infrastrukture i podsticanja eksploatacije prirodnih resursa ostrva”, navodi Šapiro.

Ovaj nalet pomoći i ulaganja nije zavaravao većinu Grenlanđana, ali su se neki vladini zvaničnici i lokalni lideri našli se u iskušenju pred američkim ponudama.

“Amerikanci su finansirali lokalne medije. Nudili su stipendije nadolazećim političkim liderima. Vašington je promovisao okvir grenlandskog identiteta suprotan danskom “kolonijalizmu” a kao kompatibilan sa američkim pokroviteljstvom. Na kraju, Amerikancima nije ni bila potrebna saglasnost stanovništva, već samo nekoliko saradnika, usred opšteg zamora i cinizma prema politici kakva je dotad postojala - stava koji je Trampov tim umeo vešto da poseje”.

“Kampanja za suverenitet stoga nije bila kampanja ubeđivanja. Bila je kampanja zaobilaženja i apsorpcije”, navodi Šapiro.

Širenje vojnog prisustva

“Oko 150 američkih vojnika već je bilo stacionirano u bazi Pitufik. Ali, pozivajući se na humanitarne razloge, američka vojska je brzo proširila svoje prisustvo. Vanredni logistički centri postali su nove faktičke baze. Američki ugovarači preuzeli su obuku lokalnih bezbednosnih snaga. Do oktobra, nekoliko grenlandskih poslanika formiralo je ‘Klub za suverenu budućnost’, signalizirajući otvorenost prema ‘alternativnim bezbednosnim i ekonomskim partnerstvima’. Jedan Trampov savetnik opisao je to kao ‘tajvanski model obrnutim redosledom: prvo izgradi duboke veze, pa pusti da zahtevi za suverenitet dođu sami’”.

Američka baza Pitufik na Grenlandu

“Do početka 2027, Grenland je funkcionisao u sumraku suvereniteta. Formalno, i dalje je bio deo danskog kraljevstva, ali je postao funkcionalno zavisan od američke predsedničke administracije koja se nije ni potrudila da obezbedi podršku grenlandskog naroda”, navodi Šapiro.

Pravni suverenitet

Kako bi prešli na pravni suverenitet, američko Ministarstvo pravde sastavlja pravni okvir koji se poziva na istorijske presedane.

“Oslanjajući se na kupovinu Danskih Zapadnih Indija iz 1917. (danas Američka Devičanska Ostrva) i pozivajući se na pravo Grenlanda na samoopredeljenje prema Povelji UN, pravnici Trampove administracije konstruisali su ono što su nazvali planom tranzicije suvereniteta”.

“Trampov tim izbegao je nacionalni referendum, znajući da bi propao. Umesto toga, administracija je podstakla grenlandski parlament da usvoji deklaraciju o ‘privremenoj autonomiji’ i ponudila priznanje grenlandskog suvereniteta ‘u načelu’ - formulacija puna mogućnosti, a lišena obaveza”.

“U oktobru 2027. grenlandski parlament proglasio je privremenu autonomiju i ‘prelazni period suvereniteta’. SAD podižu zastavu iznad novih ‘civilno-vojnih kancelarija za vezu’ u Nuku i još tri najveća grada Grenlanda. Pregovori o dodeli sporazuma o slobodnom pridruživanju... započeli su odmah potom”.

Kako bi reagovao svet

“Ovi potezi, naravno, izazvali su buru u Danskoj, čija je vlada proglasila plan tranzicije suvereniteta ‘neprijateljskim činom’ i povukla svog ambasadora iz Vašingtona. Evropska unija osudila ga je kao kršenje međunarodnog prava”.

“U međuvremenu, ruski bombarderi izvode patrole blizu grenlandskog vazdušnog prostora. Kineski državni mediji proglasili su SAD ‘odmetničkim imperijalističkim akterom’… Ali, ti potezi samo jačaju Trampovu tvrdnju da SAD moraju da kontrolišu Grenland kako bi ga zaštitile i ojačale sopstvenu nacionalnu bezbednost”.

Danska vojska na NATO vežbi u Kangerlusuaku na Grenlandu 17. septembra 2025.

“Grenlandski gambit podelio je i američko javno mnjenje: dok su MAGA konzervativci slavili Trampov potez kao ‘strateški majstorski udar’, kritičari su povlačili paralele sa ruskom aneksijom Krima i upozoravali da je globalni kredibilitet SAD nepovratno narušen”.

“Danska je osporila poteze SAD pred Međunarodnim sudom pravde, ali je slučaj zaglavio u proceduralnom limbu, a američki državni sekretar Marko Rubio odbacio ga je kao ‘besmislicu’. Domorodački grenlandski glasovi ostali su podeljeni... ali ništa od toga nije bilo važno. Američki ugovarači nastavili su da pružaju usluge. Vašington je zaključio sporazum o pridruživanju sa Nukuom, preuzeo punu nadležnost nad odbranom i bezbednošću i tvrdi da Grenland predstavlja američku ‘specijalnu ekonomsku zonu’. Tramp je proglasio pobedu”.

Avion Donalda Trampa u Nuku, Grenland, tokom posete sina američkog predsednika Donalda Trampa mlađeg 7. januara 2025.

Grenlandski gambit kao novi oblik ekspanzije

“Decenijama kasnije, grenlandski gambit proučavaće se kao prototip novog oblika državne ekspanzije, onog koji briše granice između saglasnosti, prinude i kapitulacije. Trampova administracija pokazala je da teritorija ne mora biti osvojena ako može da se apsorbuje”.

“Istovremeno, redefinisana je sama priroda međunarodnog poretka i suvereniteta. Proizvedena zavisnost više se nije smatrala oblikom imperijalizma; postala je metod izgradnje ‘bratskih veza’. Domorodačko stanovništvo više nije određivalo suverenitet - to su činili lanci snabdevanja… Nezamislivo je postalo više od puke mogućnosti. Postalo je tržišno isplativo”, zaključio je Šapiro.

TRAMP NAJAVIO I POMOĆ IRANU

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp poručio je u utorak Irancima da nastave proteste i naveo da je pomoć "na putu", ali nije precizirao da li to podrazumeva moguću akciju SAD.

"Iranske patriote, NASTAVITE SA PROTESTIMA - PREUZMITE SVOJE INSTITUCIJE!!! … POMOĆ JE NA PUTU", napisao je Tramp u objavi na društvenoj mreži Truth Social.

On je rekao da je otkazao sve sastanke sa iranskim zvaničnicima dok ne prestane, kako je naveo, "besmisleno ubijanje" demonstranata.

Tramp je ranije izjavio da je vojna akcija jedna od opcija koje razmatra kako bi kaznio Iran, koji se suočava sa najvećim antivladinim protestima u poslednjih nekoliko godina. Prema navodima jednog iranskog zvaničnika, u protestima u Iranu je do sada poginulo oko 2.000 ljudi, uključujući i pripadnike bezbednosnih snaga.

Kasno u ponedeljak Tramp je takođe najavio uvođenje carina od 25 odsto na uvoz proizvoda iz svake zemlje koja posluje sa Iranom, jednim od najvećih izvoznika nafte.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči rekao je za Al Džaziru u ponedeljak da je tokom protesta nastavio komunikaciju sa specijalnim izaslanikom SAD Stivom Vitkofom, kao i da Teheran razmatra predloge koje je uputio Vašington.

ZAHAROVA ŽESTOKO OPLELA PO TRAMPU

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova oštro je kritikovalo SAD zbog „pretnji da će izvesti nove vojne udare“ i naziva Trampovu pretnju trgovinskim tarifama „ucenom“.

Portparolka Marija Zaharova kaže da su američke pretnje napadima na Iran „kategorički neprihvatljive“.

Ona upozorava SAD da ne koriste nemire u Iranu kao „izgovor“ za ponavljanje udara na zemlju - nakon što su njihove vazduhoplovne snage napale tri nuklearna objekta u junu prošle godine.

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova sugeriše da bi takva akcija imala „katastrofalne posledice“ na Bliskom istoku, „kao i po globalnu međunarodnu bezbednost“.

Nakon Trampove najave uvođenja carine od 25% na uvoz robe iz SAD za iranske trgovinske partnere, Zaharova kaže: „Takođe odlučno odbacujemo neceremonijalne pokušaje ucene iranskih stranih partnera povećanjem trgovinskih carina.“

Govoreći o antivladinim demonstracijama u Iranu, ona kaže da se „veštački podstaknuti protesti“ jenjavaju, što daje nadu da će doći do „postepene stabilizacije situacije“.

Bonus video:

(Espreso/Blic)